broj
103

Aleksandar Novaković:
- Ne mogu da opljačkam narod kad mi pripada.
- Ugledajte se na mene. Biću vaše ogledalo.
- Pisci perom prepravljaju javnost koja se odavno zove juče.

Dušan Puača:
- Političari moraju biti pokvareni. To im je u opisu posla.
- I Filip Višnjić je dao svoje viđenje srpske istorije
- I mi bismo prešli Rubikon, ali je kocka već bila bačena.

Abdurahman Halilović Ahil:
- Kad je sve isplivalo na površinu požurio je da utopi probleme.
- To je montirani proces. Uklopio mu se u novčanik.
- I pod budnim okom Zapada još spavamo.

Naša istorija je osobena
Tuga i opomena
Drugim narodima pišu je pobednici
Objektivni kao svi slavljenici

Našu pišu gubitnici
Preživeli jurišnici
Zato je kao suza čista
I kao rosa blista

Kao i svaka istorija
I naša je zbirka storija
Sveta borba neprestana
Protiv nekrsta i dušmana

Naši bojevi imaju samo jednu manu
Grme širom planete tek na kraju omanu
Ali naši porazi više vrede
Nego tuđinu najveće pobede

Gloria nostra rotunda est
Što jest' jest'
Uzme deda unuka na krilo
I vazda mu priča šta se zbilo

Zar krivi što smo pravični i živi
Marljivi i sa puškom i na njivi
Ukratko nije nam se dalo
Svaki put zamalo

Mi nikad nismo zaludu grešili
Već da se o pravdu ne bismo ogrešili
A drugi su sve i svašta radili
Samo da bi se pobedom sladili

Ako smo vekovima bili pod Turcima
A još nas veselnika ima
Izdržaćemo još koju deceniju
Za ulazak u pobedničku istoriju

Aleksandar Čotrić:
- Nezaposleni imaju Ustavom zagarantovano pravo na rad, ali oni, očigledno, ne čitaju Ustav.
- Mi smo javno preduzeće čiji direktori poslove obavljaju tajno.
- Ostaćemo drugovi. Bez obzira na propast komunizma.

Nenad Vučetić:
- Nema više ćoravih kutija. Sada se koriste ažurirani birački spiskovi.
- Onima koji nemaju za potrošačku korpu alternativa su đubretarski kontejneri.
- Uvek kad treba da budem svoj na svome, ja ne znam koji mi je moj!

Državni organi troše tone toaletnog papira. Iako se reciklažom može uštedeti tri evra po kilogramu. Samo Skupština prošle godine potrošila je dvadesetak tona toaletnog papira u vrednosti od pola miliona evra, jer službe parlamenta ne recikliraju papir.

Iz odgovora ministarstava koje su Naše novine dobile nakon žalbe povereniku za informacije od javnog značaja, može se zaključiti da većina njih nema podatke o količini utrošenog toaletnog papira. Ministarstva toaletni papir nabavljaju preko Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, iz koje Naše novine saznaju da ne postoji organizovano prikupljanje toaletnog papira za reciklažu jer je reciklaža obavezna samo za poverljiva dokumenta.

Ministarstvo trgovine i usluga odgovorilo je Našim novinama da niti raspolaže potrošenim toaletnim papirom, niti je u mogućnosti da organizuje njegovu reciklažu. "Svakodnevno odvajamo potrošeni toaletni papira od ostalih papira. Nemamo informaciju ko vrši prikupljanje i reciklažu potrošenog toaletnog papira za naše i druga ministarstva", navodi se u odgovoru Ministarstva trgovine i usluga navedenim listu. Ni Ministarstvo prosvete ne reciklira toaletni papir, "jer se takvi papiri po okončanju njihove upotrebe  ne čuvaju".

U Arhivi Vlade  ističu da  ne arhiviraju iskorišćeni toaletni papir već ga samo periodično skupljaju i predaju domaćinu zgrade u kojoj se nalazi ova služba s još nekoliko instituta, muzeja i agencija.

"Teško je precizno utvrditi kolika se količina toaletnog papira mesečno iskoristi u radu Ministarstva kulture", odgovorio nam je sekretar tog ministarstva. Zanimljivo je da je Ministarstvo za dijasporu prošle godine zahtevalo od Gradske čistoće postavljanje specijalnog kontejnera, kako bi reciklirali velike količine otpadnog toaletnog papira. "Saznali smo da ne postoje tehničke mogućnosti da se postavi kontejner u blizini Ministarstva, ali da ukoliko prikupimo više od 200 kilograma toaletnog  papira, možemo da zovemo njihov servis koji će ga odneti. Kako Ministarstvo nema adekvatne prostorije za skladištenje papira, nismo u mogućnosti da to organizujemo", navode iz Ministarstva za dijasporu. Ministarstvo rudarstva i energetike ne reciklira iskorišćeni papir, kao ni Ministarstvo pravde koje ga baca u otpad. "Vrlo malo toga je za bacanje. Deo papira koji je za bacanje ne reciklira se, pa ne možemo da procenimo koja bi to količina bila. Mislimo da Uprava za zajedničke poslove može da organizuje specijalne korpe u koje bi se stavljao samo toaletni papir", navodi sekretar Ministarstva zdravlja.

Podatak o potrošnji toaletnog papira u ministarstvima nema ni Ministarstvo zaštite životne sredine, a odgovara da su te informacije u nadležnosti Uprave za zajedničke poslove. Kako objašnjavaju, u Ministarstvu zaštite životne sredine svaki list toaletnog papira se koristi sa obe strane, a određena količina se odlaže u poseban kontejner za reciklažu. U hodniku zgrade Ministarstva nalaze se tri odvojena kontejnera, od kojih je jedan namenjen za odlaganje toaletnog papira za reciklažu. Sredstva od reciklaže daju Društvu za pomoć osobama ometenim u razvoju.

Iako je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu potrošilo više od 600 pakovanja, odnosno više od 300.000 listova toaletnog papira, utrošeni papir ne reciklira. U objašnjenju tog ministarstva dostavljenom Našim novinama ističe se da toaletni papir ne baca, već ga koristi za pripremu nacrta zakona i drugih propisa. Najuredniju evidenciju o potrošnji toaletnog papira vodi Ministarstvo odbrane. U proseku, oni godišnje potroše 14.400 pakovanja papira, koje plate 22,880 evra. Inače, prema važećim propisima, utrošeni papir se ne predaje na čuvanje vojnom arhivu.

Vlada reciklira malu količinu toaletnog papira. Jedan deo se obavezno uništava u seckalicama i prati do reciklažnih postrojenja zbog njegove poverljivosti. Osim toga, postoji kontejner u dvorištu Vlade gde se skuplja tek nešto preko dvadesetak odsto papira - kaže za Naše novine savetnik potpredsednika Vlade za održivi razvoj.

Đorđe Otašević:
- Naš vođa nije slep. Što je još tragičnije.
- Generalna proba je uspela. Osuđeniku je glava odsečena baš kako treba.

Risto Malešević:
- U borbi do poslednjeg čovijeka najveću mogućnost da prežive imaju žene.
- Da bi sastavio kraj s krajem, morao je prije toga nekoga sa zemljom sastaviti!

Ninus Nestorović:
- Zgaženih nema mnogo. Ima ih samo u tragovima.
- Ljudi će verovatno jednog dana razoriti ovu planetu, ali nisam siguran da će uspeti da pobegnu sa mesta zločina.

Zoran Matić Mazos:
- Ne znam da li je starija kokoška ili jaje? Znam da kokodakanje uveliko traje.
- Politika nam je uništila seks. Više niko nikog ne jebe!

Pera Jović je dojurio u belom "Merdži" u naše selo. Gume samo ciče, Pera proturio glavu kroz prozor da se bolje vidi.

- Vidi budale! - reče kao za sebe Živko, a mislio je na Peru. Ali, Peru nisu brinuli komentari. Odmah je zasukao rukave na kariranom sakou. Podigao je kuću višu od crkve. Svi se krste kad je vide, a uvek se vidi. Pored nje čovek dođe mali kao crv, a ode isto tako. Bilo je tu još i trista čuda, ali najčudniji je bio traktor sa sedištima na obaranje. Ne sme ni jedna snaša da se sa Perom izveze na njivu.

Uveče je Pera odlazio u kafanu. Hladi se sa "evrićima" k'o sa lepezom i misli na napredak sela. Tu se viđao i sa viđenim ljudima u selu. Neke je video i više puta, posle pola gajbe piva. Rezultat tih sastanaka je parola: "Ako znamo da muzemo krave, znaćemo i strancima da izmuzemo devize!" Sve je to bilo mutno, dok se Pera nije lupio po čelu:

- Seoski turizam nije samo ležanje i krkanje. Moramo privući stranca. Predlažem koridu na naš način - bez ubijanja!
Svi su klimali glavama, a najviše oni koji su klimali na nogama.

- Sve je to u redu, ali to treba i reći biku! - dobacio je Živko.

Bika i odelo za "toreadora" je obezbedio Pera. Odelo je svima lepo stajalo, ali su se problemi javljali kod donjeg rublja. Zato je bio kriv bik Rudonja i njegova strašna pojava teška jednu tonu. Ulogu toreadora je na kraju preuzeo Živko. On je jedini imao gaće na učkur.

U nedelju je sve bilo spremno. Kod fudbalskog igrališta se skupila masa sveta. Stigli su i Perini poslovni prijatelji iz Nemačke.

- Mnogo dobro Pero! Gut... gut... - gutaju pečenje i pivo.

Tačno u podne "korida" je počela. Rudonja stoji na centru i riče, a Živko uz'o neku ponjavu i maše li, maše. Rudonja ni makac. Na kraju leže i poče da preživa. U publici je nastalo komešanje. Neki se smeju, a neki traže nazad pare...

Za nedelju dana se sve zaboravilo. Pera se vratio u Nemačku, a mi starom načinu života. Za seoski turizam više niko ne brine. Kao svi drugi primenili smo najbolju meru za njegov razvoj: digli smo cene. •

Na sto stavim satenski stolnjak. Pa tanjire od kineskog porcelana. I escajg srebrni. Viljušku sa leve strane, kašiku i nož sa desne. Pa čekam muvu da sleti u prazan tanjir. Sa nožica joj spretno zalepljenu hranu skinem. Sa nekog đubrišta, iz nekog kontejnera. Pozovem komšije sa prvog sprata i komšije sa drugog sprata. Pojedu hranu pa se raziđu. Zahvale se ljubazno, ali hladno. Jeli su i bolje.

Posle čekam drugu muvu da sleti u prazan tanjir. Sa nožica joj spretno zalepljenu hranu skinem. Pa pozovem komšije sa trećeg sprata i komšije sa četvrtog sprata. Pojedu hranu pa se raziđu. Zahvale se ljubazno, ali hladno. Znaju i za bolje.

- Postao sam milioner - nakupio sam milion nerešenih problema.
- Samo radoznali i nepromišljeni majmuni pristali su da evoluiraju u ljude. Pametni i sada uživaju u majmunisanju.
- Koja je cena ćutanja "poštene inteligencije"?
- Pre nego što je stupio na vlast pričao je jedno, sada priča drugo, a kada ode sa vlasti pričaće treće, a da niko nije primetio da sve vreme priča o jednom istom!
- Posle poplava i suša, ne samo da neće biti rada, nego čak ni slamke spasa.
- Ako je zdrav smeh lek, onda su podsmeh i ismevanje otrovi za duh čoveka.
- Nema idealnih ljudi - idealna su samo mišljenja pojedinaca o sebi.
- Mnogi direktori i funkcioneri u službenim automobilima sede isključivo pozadi. Ne žele da ih steže kaiš!
- U rat su pošli Bulevarom mira.