artija.net # Biblioteka / Prikazi
elektronski zapis pisanih i vizuelnih umetnosti
Elektronska
biblioteka
ARTiJA

Knjige » Prikazi

Autori » Reči i dela

Prikaz knjige - Mladen Gvero - Neda Kovačević "Povratak košave u Beograd"

Knjige » Prikazi


Neda Kovačević: “Povratak košave u Beograd”, Mali Nemo, Pančevo, 2009.

POVRATAK KOŠAVE U BEOGRAD

Napisao: Mladen Gvero

Povratak košave u BeogradRomanom-dnevnikom “Povratak košave u Beograd”, provođenim trinaest svežih i burnih godina krajem 20. i početkom 21. veka, kroz nauku, muziku, poeziju i ljubavne vratolomije koje se sapliću uz svakodnevni uzavreli život, kao i povest samog Grada, autorka pokušava da dodirne istinu, da izbavi Beograd, neumorno tragajući za njegovom dušom, pred otvorenom ranom cvileći, ukazuje na njegovu postojanost, njemu privrženost.

Stoga se i postavlja pitanje - ko je, ili ko su glavni junaci romana, tuce ličnosti sa Milošem, Dimitrijem, Jankom, Ksenijom i ostalima, s jedne, ili je to sam Beograd, s druge strane? Neka bude da je ovo drugo.

Delikatnost odgovora je i u tome da Beograd čine njegovi žitelji, srećni i nesrećni koliko i sam Grad, ali i ponosni što mu pripadaju.

Dnevnička struktura romana usidrena je u plićaku ratnih i poratnih godina, u glibu iz koga su jugoslovenski narodi više od decenije teško izvlačili udove da bi napravili bilo kakav pokret. Sam Beograd je trpeo slična iskušenja. I više od toga jer je morao da pretrpi ciklično bombardovanje i potvrdi oreol Grada stradalnika u metežu koji se teško može zamisliti, gotovo da ga je lakše bilo preživeti. Po ko zna koji put, njegovi žitelji, panično idući za svojom sudbinom, traže izvor života na različitim stranama. Dok jedan od junaka, Miloš (Alfijeri) u Italiji dobija svesrdnu pomoć od profesora Janka Arsenijevića za svoj diplomski rad “Srpska književnost u Trstu”, drugi, Dimitrije (Džez - sloboda), super talentovan, kao dobrovoljac odlazi u ratni vrtlog. (Miloš Janku: “Samo da ga čujete kako rastura, a bez dana muzičke, nešto kao, na primer, Pako De Lusija. Samo neka se živ i zdrav vrati odande. Janko: “Koga Dimitrije ima od porodice?” Miloš: “Kćerku, sa bivšom mu u Holandiji. Majka i burazer u Kanadi...)

Ovaj insert iz romana gotovo aksiomski ilustruje beogradsku porodicu koju je komponovalo ratno vreme. Nadu ne gubeći, ova savremena urbana priča za ishodištem traga kroz razne vidove muzike, poezije i svih mogućih preživljavanja koja pokušavaju da ugledaju zrak svetlosti koji vodi do Beograda.

Upravo od Janka Arsenijevića u Trstu doznajemo i prvu informaciju o imenu Beograda koje je, po belim krečnjačkim stenama, dobio 630 g. dolaskom Slovena. Baš odatle počinje i deo koji se odnosi na sam Grad, dragoceno štivo i za one koji ga vole i za one koji ga ne poznaju. To nisu samo pikanterije detalja u precizno omeđenom vremenu, daleko je više od vodiča, to je poema o Beogradu koju bi svaki njegov žitelj trebao da zna. Da bi ga više razumeo, pa i voleo i cenio.

Odatle, preplićući životnu jurnjavu sa svakodnevnim scenama, autorka brižljivo pod lupu stavlja svoj Grad, u gusta čipkasta tkanja vrhom igle ubada najsitnije detalje iz istorije Beograda koji čitaocu, ponaosob Beograđaninu, otvara prostor za prihvat tako dragocenih darova. Dobrim delom kroz “beogradski govor”, “vašarskom železnicom” (tramvaj na konje koji je počeo da saobraća Beogradom tačno 24. marta 1892), put  nas vodi na Kalemegdan - nekad, zatim prolazimo kroz hroniku Knez Mihajlove ulice (1867. projektovana), do Saborne crkve (prvi put se zvona oglasila 1830), hotel “Moskva” (u nju ugrađen kamen iz Finske), na Terazije, pokazuje palatu “Albanije”, u crkvu “Svetog Marka”, na Vračar (Na Tašmajdanu Beograđani Ciganima davali stara odela i živinu, mnogima su Ciganke vračale, pa otuda i potiče ime Vračar.), u ulicu “Bulevar revolucije” (najpre se zvala “Skela kod zlatnog topa,” kasnije “Markova”, pa “Ulica fišeklija”, te “Kralja Aleksandra Obrenovića”), odatle “vašarskom železnicom” prevaljujemo put do bazena “25 maj”, onda, klaparanjem, do Dedinja i Pašinog brda, predah uz beogradski burek i, možete misliti, slađenje u bombondžijskoj radnji u “Gavrila Principa”. Tako okrepljeni nastavljamo put Avale...

Arhitektura romana, smelo zamišljena kroz nekoliko nivoa, realizovana je na razuđen način. Bestragija ratnih godina, koja je junake zatekla ili odvela u tuđinu, kao i bombardovanje samog Beograda, profilisali su metež u dušama junaka romana tako da ih iracionalna formula života vodi neznano kud, sa krajnjom nadom da će ponovo ugledati svoj Grad rođenja i ljubavi. Posle košave, koja se toliko nagoni da čak i bombama raznosi njihov Grad, sa pogledom iz tuđine, bespomoćnost i beznadežnost postajali su nesnosni. Misao, da je povratak kući najveća avantura dosegla je vrhunac savršenstva u očajanju.

“Povratak košave u Beograd” treba čitati kao podsetnik, u osami. Da se pred sobom postidimo koliko o njemu malo znamo, ili da iščitavanjem prihvatimo čudnovate tajne Beograda koje ćemo sa divljenjem moći i drugima da otkrijemo... •

Odlomak (početak) iz romana “Povratak košave u Beograd”