artija.net # Biblioteka / Prikazi
elektronski zapis pisanih i vizuelnih umetnosti
Elektronska
biblioteka
ARTiJA

Knjige » Prikazi

Autori » Reči i dela

Prikaz knjige - Ilija Marković - Zoran T. Popović "D BEST OF ..."

Knjige » Prikazi


Zoran T. Popović: “D BEST OF ...”, Udruženje književnika i književnih prevodilaca i Skupština grada Pančeva, 2009.

ORGAZAM DUHA

Napisao: Ilija Marković

D BEST OF Z.T.P.

Da je aforizam orgazam duha, Zoran T. Popović dokazuje na svakoj strani, u svakom redu, između redova. Kad je vrag odneo šalu, na scenu je stupio satiričar. Rođen 1957. Pamti 1948. Te godine kukuruz je totalno podbacio. Ima dva svedoka da nije bio u partizanima.

U novinama su ga pogrešno interpretirali: “Ja to jesam rekao, ali nisam tako mislio. Ja ne bežim od onoga što sam rekao, već od onih koji su čuli šta sam rekao.” Pošto je najbolja čujnost u gluvo doba, vlast je sve građane dovela u red, a njega svrstala u petu kolonu. Valjda zato što je peta kolona fenomen prve vrste.

Rasulo ove zemlje nije nastalo preko noći. Za to su bile potrebne decenije organizovanog rada: jedan radi, a trojica gledaju šta mu je. Treba mu verovati na reč. Kao junak socijalističkog rada, godinu dana nije primio platu. Inače plate su iz dva dela - od šake do lakta. Kad platu primi iz dva dela, ne zna koji mu je.

Postigli smo ogromne uspehe na svim poljima, za koje još niko nije preuzeo odgovornost. Ubeđen je da bi Srbi preuzeli odgovornost da znaju šta su uradili. Ni komšija ne misli drukčije. Nikako da mu crkne krava. Ne znam zašto mi to radi. Radi reda, crkao mu bik. I dok se mi radujemo, naša krava samo što ne svisne.

Nakon svega, inteligencija nije bila uz Vođu. U pravu su oni koji kažu da ga je izdala pamet. Međutim, odliv mozgova je dokaz da mi imamo pameti za izvoz. Što je slučaj i sa istinom o Srbiji. Kad obiđe svet, vrati nam se u vidu bumeranga. Naš bumerang je najbolji. Vraća nam se više puta.

Kosovo je kolevka srpstva koju danas ljuljaju Albanci. Međutim, da je Veliki Srbin ljuljao Marka, ne bi se rodila ideja o Velikoj Srbiji. Niti bi veća riba gutala manju, Velika Srbija - Srbiju. Srbija je moderna država. Njeno društveno uređenje je poslednji krik demokratije. Demonstranti su zahtevali više slobode i demokratije. Zahvaljujući organima reda i mira, dobili su što su tražili.

U Policijskoj akademiji glavni predmet je vaspitna palica. Pendrek postupa po naređenju, vaspitna palica - po bontonu. Policijska stanica je razglasna. Uzvici podrške mešaju se s vapajima zapomaganja. Ozvučenje je dobro. Čuje se samo aplauz. Njime se može štošta zataškati. Pošto laži i krađe nisu primerene komunističkom moralu, na njih se ne treba ni osvrtati. Policija ne hapsi kriminalce, da je javnost ne bi dovodila u bilo kakvu vezu s njima. Interesne sfere podeljene su na ravne časti. Svako radi svoj posao.

Komunisti su se prerušili u demokrate, ali im varka nije uspela. Narod ih je prepoznao i opet glasao za njih. Stoga se postavlja pitanje: kako verovati narodu koji jedanput glasa za jednu, a drugi put za iste? Gde je logika? Šta je istina?

Istina je bila najjače oružje do pojave televizije. Da prozor u svet nije puškarnica, ne bi se istina zaglavila u katodnoj cevi. Cela Srbija je uz TV prijemnike. Vlast nas aparatima održava u životu.

Oni što misle da je potrebno uvođenje vanrednog stanja neće da shvate da je rat kod nas normalna pojava. Baš kao i masovne grobnice. Na ovim prostorima oduvek se masovno ginulo. Svi Srbi u jednoj državi. Koncentracija koja ubija. Mi ubijamo njih, oni ubijaju nas. Prirodna ravnoteža ne sme biti narušena. Srbi i Hrvati će se međusobno poubijati - i mirna Bosna. (Ko pređe na Drini ćupriju, uđe u Prokletu avliju.) Hrvati su sanjali svoj san hiljadu godina. Kada su se probudili, od Srba ni traga, ni glasa. Nema pobeđenih, nema poraženih, nema preživelih. One koji su ginuli za bolje sutra sahranili smo danas.

Neupućeni se i dan-danji pitaju: što smo se međusobno ubijali, kad ćemo opet živeti zajedno?! Oni koji misle da se od vazduha ne može živeti nisu dobro savladali tehniku disanja. Možda bismo mogli da živimo bolje, ali nećemo da izazivamo sudbinu. Naravno, mogli bismo i bolje, ali to onda ne bismo bili mi. Nebeski narod nikada nije živeo bolje. Uvek je živeo gore. Gore su podočnjaci, otoci.

Ništa od kontinuiteta. Ostadosmo i bez Golog otoka. Očigledno, nema više potrebe za Golim otokom. I kontinentalni deo zemlje daje zadovoljavajuće rezultate. U tom smislu, suđenja nevinim osobama značajna su sa stanovišta obogaćivanja teorije i prakse našeg pravosuđa. Glavni sudija nije primetio da je udaren, jer mu pomoćnik ništa nije signalizirao. Osuđeni ima pravo žalbe. Može da se žali kome hoće.

Pravi čovek na pravom mestu je naše najveće bogatstvo. Stoga se njegovoj eksploataciji poklanja posebna pažnja. Da nije presedan, ne bi Vođa bio naše blago neprocenljive vrednosti. Još ne znamo koliko nas košta. Ono što ne valja najviše nas košta.

Kriza je zahvatila ceo svet, a jedino se kod nas manifestuje. Srbija izlazi iz svetske krize i nastavlja gde je domaća stala. Zato, ako mi pomognete i pozajmite novac, ostaću vaš doživotni dužnik. Ne gubite nadu. Najgore tek dolazi.

Redovno obavljam svoje bračne dužnosti, a niko za to ni hvala da mi kaže. Moja žena je čekala princa na konju, ali je morala da se zadovolji polovičnim rešenjem. A što se tiče ravnopravnosti polova, ona ne može da me vidi kad sam pijan, a ja nju kad sam trezan.

Zoran T. Popović je davno napisao: kad porastem, biću veliki. Potom je demantovao sebe - ne prestaje da raste. •