artija.net # Biblioteka
elektronski zapis pisanih i vizuelnih umetnosti
Elektronska
biblioteka
ARTiJA

Knjige » Prikazi

Autori » Reči i dela

ARTiJA - Biblioteka - Vesna Denčić

Autori » Reči i dela

Vesna Denčić

Vesna Denčić

Rođena je 30.11.1963. god. u Beogradu.
Diplomirala novinarstvo, na Fakultetu političkih nauka.
Piše aforizme, poeziju, prozu, književne prikaze, recenzije, komentare i dr.

Do sada objavila:
· U društvu se ne šapuće, Paun - Požega (1987),
aforizmi
· Svet ne može propasti bez nas, Rad - Beograd
(1996), aforizmi
· Put do pakla, Pozitiv - Beograd (2001), aforizmi
· INverzije, Alma - Beograd (2003), kratke priče
· Horizonti (dvojezično), Beofeniks - Beograd (2006), kratka proza,
· INverzije, Alma - Beograd (2007, 2. sažeto izdanje), kratke priče,
· Stradanje u ciklusima, Beofeniks - Beograd (2007), aforizmi,
· Plavi pogled, Bogojevićeva izdanja - Valjevo (2008), haiku,
· Podijum / Podium (dvojezično), Alma - Beograd (2008), poezija.

Priredila:
· Iz dnevnika budućeg ludaka, Radeta Petkovića, Alma - Beograd (2003), izbor iz zaostavštine
· Stradija Danas, (koautor Vladimir Jovićević Jov) Jov - Beograd (2003), panorama - aforizmi i eseji
· Satirične priče 2003, (koautor Đorđe Otašević) Alma - Beograd (2004), panorama - kratke priče
· Satirične priče 2008, Alma - Beograd (2009), panorama - kratke priče
· Dnevnik nepristajanja, Alma - Beograd (2009), panorama - aforizmi

Prevela:
· Tri dana kasnije, Vladimira Gasiewskog, (koautor Olga Lalić-Krowicka) Beofeniks - Beograd (2007), poetski triptih.

Multimedija:
· CD Smeh do bola - Beograd (2003), kompilacija
· CD Smeh do bola 2 - Beograd (2005), kompilacija

Zastupljena u više od 40 antologija i zbornika kratkih priča, aforizama i pesama; prevođena na poljski, nemački, ruski, bugarski, engleski, francuski, slovenački, makedonski i dr.. Saradnik mnogih časopisa i novina.

Više puta nagrađivana, od kojih su značajnije nagrade Radoje Domanović (2000), Satira fest (2003), Godišnje priznanje “Nosorog I reda” (2003), Đorđe Fišer (2004), Dragiša Kašiković (2005), Specijalna povelja za kratku priču časopisa AKT (2005), Specijalna povelja za poeziju “Leopolda Stafa” (Poljska) (2005), Milivoje Ilić (2006), Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (2007), III nagrada za najkraću priču časopisa AKT (2007), Nominovana za nagradu “Poet of the Year 2007” (SAD), Nagrada za haiku (Bugarska) (2007), Nagrada za duhovnu poeziju (2007).

Član Udruženja književnika Srbije.

Osnivač i glavni i odgovorni urednik Prvog elektronskog časopisa za satiru ETNA.
Urednik i zamenik glavnog i odgovornog urednika Balkanskog književnog glasnika.

Saradnik na izradi Rečnika novih i nezabeleženih reči.

Dizajnirala više od trideset korica za knjige.

 

Više o autoru na internet stranama: www.aforizmi.org.

PODIJUM poezija
(Alma, Beograd, 2008.)
Podijum

Nije slučajno Vesna Denčić svoju najnoviju zbirku poezije nazvala Podijum. Pod svetlostima reflektora na podijumu, bini, sceni uvek se odvija nešto javno, podložno dobroj ili lošoj kritici. Tako je i Denčićeva odlučila da sadašnju situaciju u zemlji posmatra pod svetlošću reflektora (Vetrovi rata/oduvali su sjaj zore/ostavivši tamu/da tinja/kao sveća/koja nikad ne gasne).

Osvrćući se na teška vremena kroz koja svi znamo kako smo prošli (Zvezdano nebo treperi/užarenim pogledima/u brišućem letu/iz okrilja noći/iskaču monstrumi), Denčićeva, poput vrsnog aforističara kakav jeste, kroz drugi književni rod, poeziju, oslikava današnje stanje u zemlji (Krovovi gradskog ludila/plaču svakodnevno/tražeći spas). Kroz stihove koji se nižu na stranicama zbirke, uviđamo da se situacija nije mnogo promenila jer košmar beline/čini mrak crnjim.

Jesmo izašli iz nemilosti, jeste nam se slika u svetu poboljšala, ali ljudi su i dalje nezadovoljni, i dalje se muče i pate i, iako je grad ušminkan i izlozi prepuni kvalitetne i skupe robe, sve je veći broj ljudi koji ostaje bez posla, te nema ko robu da kupi (želudac se grči/pod težinomu ruci/praznina).

Ostaje nam jedino da se, dok vetar/prebire kroz granje, nadamo da će vreme učiniti svoje i da će ožiljci zarasti (Pero jastrebovo/izniklo iz zemlje/osvetljava put/spasenja), a u naše živote ušetati neko nov i poletan (Tebi na dar:/tri plava grozda/svežanj ključeva/kist/boju purpura/osmeh/i usne podatne), dašak vetra koji će vedrinom osenčiti naše obraze: Kimnuvši glavom/poželeo je gospođici/dobar dan/Sitnim korakom/uzvratila je/ljubazno.

 

Tamara Lujak

PLAVI POGLED haiku
(Bogojevićeva izdanja, Valjevo, 2008.)
Plavi pogled

POGLED ŠTO BOJI STIHOVE

 

Kratka noć.
Božur ipak stiže
da se otvori.

Buson

 

Posle niza zapaženih knjiga kratke proze i aforizama Vesna Denčić se književnoj publici i kritici u punom sjaju predstavlja zbirkom haikua pod nazivom “Plavi pogled”. Kratka forma, sažeto izražavanje, štedljivost reči, izraza, slika, britkost uma podrazumeva se u književnim formama kojima se naša autorka bavi: kratka priča, aforizam i haiku.

Dopustiti ruci da dotakne božanstvo, u vasioni upijati umilne zvuke, mirisima jasmina raspiriti prigušenu strast, leptirima bojiti stihove, moguće je samo u pravoj haiku poeziji kojom je plavi pogled ispunjen. Taj pogled nas prati, ne prigoni već pokreće, bodri i poziva na snovidne igre u prirodi i van nje, u snu i sa druge strane mašte, prizivajući istovremeno i strast i spokojstvo. I baš u tom spoju naizgled nespojivog treba i vredi živeti.

Vesna Denčić nam pokazuje, sasvim jasno, da je savladala tehniku pisanja haikua kroz pročišćene zapise, ukupno trideset, sa slogovnim rasporedom 5-7-5 i sa prisutnom “ključnom rečju” koja determiniše godišnje doba u skoro svakoj pesmi koju nam nudi kao izazov.
Upravo u ovoj knjizi je demonstrirano da su forma i sadržina nerazdvojni delovi jedinstvene celine, da ne isključuju jedno drugo, već snaže sam položaj pesme kao samostalne tvorevine ili dela knjige.

Ujednačena, precizna, bez suvišnih reči i ukrasa, podstiče na nova iščitavanja i doživljavanja, smeštena u prave okvire, nenametljivo nametljiva haiku poezija Vesne Denčić posle ovog oglašavanja biće još zapaženija u okvirima izvanrednog srpskog haikua.

Dejan Bogojević

STRADANJE U CIKLUSIMA aforizmi
(Beofeniks, Beograd, 2007.)
Stradanje u ciklusima

ŽIVETI U SRBIJI DANAS,

ZADOVOLJSTVO JE KOJE VREDI PLATITI

 

... Vesna Denčić je od onih autentičnih i darovitih satiričara koji imaju retku i dragocenu sposobnost pronicanja kroz ono što je na površini, svima vidljivo, što je pojavno i varljivo, kako bi ispod vela satkanog od privida i obmana razotkrila skrivenu suštinu, koja je dostupna samo izabranima. Ali njeno glavno literarno umeće nije samo u skeniranju dubinskih struktura i sagledavanju podzemnih zbivanja i njihovog smisla, nego nadasve u snazi i veštini umetničkog, književnog oblikovanja spoznatih istina. Lepota njenog brižljivo doteranog aforizma je u jednostavnosti, jasnoći i sažetosti izraza kojim ona uspeva da iskaže neke duboke i “zdravom razumu” nepojamne psihološke istine. Takav je, recimo, aforizam:

Ako se dobro osećate
znači da ste odavno mrtvi.
...

... Zahvaljujući takvom strogom kriterijumu i istančanom ukusu u odabiru i aranžiranju probranih aforističarskih dragulja, dobili smo još jednu veoma kvalitetnu knjigu aforizama. Verujem da će se knjiga Vesne Denčić Stradanje u ciklusima s uživanjem čitati, a njeni najbolji aforizmi će se pamtiti, citirati i analizirati.

Žarko Trebješanin

HORIZONTI kratka proza
(Beofeniks, Beograd, 2006.)
Horizonti

Vesna Denčić je izborom iz svog stvaralačkog opusa priredila čitaocima neobičnu i dobru knjigu, koja je po svojoj sadržini visoke literarne i estetske vrednosti u žanru kratke književne forme, za koju se autorka specijalizovala i dovela je do savršenstva.
Za najnoviju dvojezičnu knjigu “Horizonti” autorka je sama napravila izbor aforizama i kratkih priča koje su nagrađivane na književnim konkursima u zemlji i inostranstvu, a objavljene su i prevedene na poljski jezik.

Da je Vesna Denčić majstor kratkih književnih formi možemo se uveriti čitajući ovu knjigu koja predstavlja ličnu antologiju autorke, a njenu umetničku vrednost potvrđuju mnogobrojne nagrade i priznanja u prethodnom periodu. I kada se izražava kao satiričar i kao tvoriteljka minijature u žanru kratke priče, autorka postiže maksimalan željeni cilj. Ona je škrta, a ubojita na rečima. Oštre i lucidne kritike posvetila je duhu vremena, naglašavajući podređenost etičkih načela čovekove egzistencije. ...

... Na kraju, ovu knjigu preporučujem kao dobro štivo, jer ona je pravi recept za razmišljanje pre delanja.

Vukoman Bošković

INVERZIJE kratke priče
(Alma, Beograd, 2003., 2. sažeto izdanje 2007.)
INverzije

... Zbirka priča INverzije, Vesne Denčić, jedna je od veoma malobrojnih zbirki najkraće proze koje su kod nas objavljene poslednjih godina. Već i sama ta činjenica bila bi dovoljna da ovoj knjizi privuče pažnju čitalaca i kritike, ali neuporedivo je važnije to što će ta pažnja, jednom privučena, posle čitanja INverzija biti i bogato nagrađena.

Po svojoj prirodi, forma najkraće kratke priče piscu uskraćuje mnoge pripovedne mogućnosti i strategije koje bi mu inače stajale na raspolaganju u pisanju proze veće dužine - kratkih priča, pripovedaka, novela ili romana. Tekstualno oblikovanje pripovednog sveta zahteva prostora i vremena, ako želimo da taj svet bude detaljno oblikovan, naseljen okruglim likovima i ispunjen nekakvom radnjom kojom upravljaju zakoni uzročnosti.

S druge strane, od svih proznih formi, ova je najbliža poeziji, koja autoru na raspolaganje stavlja jedan drugačiji, ali neiscrpan repertoar izražajnih sredstava, a bliska je takođe i aforizmu, formi koju Vesna Denčić koristi odavno i sa velikim uspehom.

Koristeći one mogućnosti koje je, dakle, za pisanje ove proze odabrala, naša autorka na virtuozan način ispisuje svoje pričice, usredsređene uvek na jedan kritičan, preloman momenat neke situacije, vešto mešajući oniričke, fantastičke i realističke detalje, sa majstorskim osećanjem za jezik, čime se približava poeziji, kao i za poentiranje na malom prostoru, znalački se oslanjajući na svoja iskustva iz pisanja aforizama. Još jednim postupkom koje tvori veliki deo smisla i značenja u najkraćoj prozi, kreiranjem napetosti i razrešenja u odnosu između naslova i samog teksta svakog odeljka, Vesna Denčić je suvereno ovladala: čitalac će se najčešće, pročitavši svaki od ovih tekstualnih medaljona, vratiti na naslov, i tek tada sa zadovoljstvom misaono apsorbovati puninu sadržaja ovih kratkih tekstova.

Izvanredan autorkin smisao za humor, za kreiranje apsurdnih, tragičnih, kao i veoma erotičnih pripovednih situacija čini ove priče izazovnim i zavodljivim štivom kojem će se čitalac nekoliko puta vraćati, i uvek ih iznova čitati sa sve većim uživanjem. Ostajemo u nadi da na sledeću knjigu Vesne Denčić nećemo predugo čekati. ...

Ivan Radosavljević

PUT DO PAKLA aforizmi
(Pozitiv, Beograd, 2001.)
Put do pakla

ZAPISI NA KRAJPUTAŠU

 

Vesna Denčić piše “muški”!

Njen politički aforizam, precizno adresovan, dovoljno ironičan, najmanje je igra reči, dok paradoksom razotkriva politikanstvo kao parodiju politike koja nam se uvukla pod kožu i u kosti kao naša sudbina.

Iako napominje: “Aforizme ne pišem svaki dan. Nije mi svaki dan do zezanja.”, Vesna brzo napušta “dribling duha na malom prostoru” i prihvata se aforizma kao “srpske borilačke veštine”.

Njena najnovija knjiga “Put do pakla”, naslanja se na prethodnu knjigu “Svet ne može propasti bez nas” (1996), na putu ka prelomnim političkim događajima. Shvativši da “Srbe pokreće mehanizam sa unutrašnjim sagorevanjem”, naša aforistkinja buntovne 1996. piše: “Barikade su temelji spomenicima”, a 2000. godine, uoči prevrata, naslućuje: “Lepo spavajte deco. Završena je još jedna krvava bajka.”

Uzavrele 1996. Vesna Denčić će napisati: “Dao je život da mu bude bolje“, a 2000. još na putu prema paklu, zapisuje: “Mislim ja na budućnost. Ništa drugo i ne radim.”

Kad ovi aforistički zapisi budu objavljeni, očekivanim, a ipak iznenadnim prevratom, put prema paklu će već biti prekinut, završetkom još jedne balkanske krvave bajke, ali time se neće prekinuti i posao aforistkinje koja je u cik zore napisala:

Konačno smo dobili novu vlast,
biće to pravo osveženje za satiru.

“Put do pakla” je dragocen zapis na još jednom srpskom krajputašu.

Opomena. Neka se ne zaboravi.

Bane Jovanović

SVET NE MOŽE PROPASTI BEZ NAS aforizmi
(Rad, Beograd, 1996.)
Svet ne može propasti bez nas

DUHOVITA OŠTROVIDOST

 

Svojom novom knjigom “Svet ne može propasti bez nas”, Vesna Denčić zauzela je važno mesto u čuvenom Beogradskom aforističarskom krugu. Njena umetnička individualnost prepoznatljiva je u doslednosti i beskompromisnosti, u misaonoj pregnantnosti i lapidarnosti izraza. Njena ironijsko-humorna energija gotovo da je nespojiva sa krhkim ženskim bićem. Što je najvažnije, ona je uspela, pažljivim usavršavanjem, da oblikuje svoje misli uverljivo i jednostavno da im se ništa ne može ni dodati ni oduzeti. Oštroumost je nagnala ne da se prikloni igrarijama puke dosetke već da izvede svoje misli do rafinirane duhovitosti, da ih učini logičnim. Autorka je tragala za jasnom predstavom, a onda je reskim jezikom oblikovala. To je i razlog što se njeni aforizmi lako uče napamet. Ponekad je dovoljno da zapamtimo početak, a onda nas životno iskustvo vodi do kraja. To je zbog toga što njeni aforizmi žive u nama kao individualno i kolektivno iskustvo. Po tome često podsećaju na narodne poslovice. ...

... I da ne zaboravim, Vesna Denčić jedan je od graditelja slobodnog javnog mnjenja i satiričke slobode. Sposobnost da iz surovih i prozaičnih paradoksa izvuče duhovite poente njeno je veliko umeće. Duhovita oštroumnost i kritičko umovanje stavljaju je u red naših najlucidnijih aforističara.

Ratko Božović

U DRUŠTVU SE NE ŠAPUĆE aforizmi
(Paun, Požega, 1987.)
U društvu se ne šapuće

FRIZIRANJE JEZIKA

 

Piscu ovih aforizama, kao i mnogima, ne odgovara šaputanje u društvu a puno toga je rekla i ako se “ne razume u politiku”!? Znamo da razgovor na uvce plodi razne neistine i mućke, što nas vodi ka pomisli da “maloj većini” sluh nije u redu.

Denčićevoj ne nedostaje sluha da zapazi sve ono što bi čitali u budućim memoarima i ispovestima “grešnika” samo ona to čini mnogo prefinjenim izrazom jer “idejnu borbu ne vodi citatima” niti “pravi dobar roštilj na žaru borbe” već podseća da je “sloboda krvlju plaćena, bez obzira na grupu”. Njene poruke nas teraju da se naježimo pred istinom, koja nam sigurno ne ostavlja mirnu savest, jer sve češće priznajemo poraz pred njom sležući ramenima u koja bestidno krijemo obraz. Ne kaže narod džaba da “istina najviše boli”, a Vesna Denčić se upravo obraća tom narodu “koga gledaju iz ptičje perspektive” i opominje ga, da “kad diže uvis čela, pričuva vrat”. Vesna sa kratkim ushićenjem tvrdi “da će doći i naših pet minuta” ali se brzo povlači pred strahom da će baš tad “neko vratiti satove unazad” jer to čine i sada bez mnogo razloga.

Svi njeni aforizmi čine jednu jedinstvenu celinu, kojih je danas sve manje, a ona, ta celina, prerasta u svojevrsnu priču kojoj ne nedostaje oštrine, jer je Vesna “bez dlake na jeziku pa ne oseća potrebu za friziranjem” što je između ostalog još po nečem izdvaja od ostalih žena.

Ovom svemu Denčićeva nalazi opravdanje u tome “da nam je humor u krvi pa je logično što nam se drugi smeju” ali preti da ćemo je “zapamtiti po rukopisu” a to nije daleko od istine, što će, nadam se, potvrditi i čitaoci ovih “ljudskoumnih domišljaja”.

Zoran Nedeljković